SeriousPop

Buldozer

Nukleus sastava Buldožer nastao je krajem šezdesetih godina kada je sedamnaestogodišnji gitarista Boris Bele osnovao grupu Sinovi u kojoj su svirali klavijaturista Borut Činč i basista Andrej Veble. Bele je zatim predvodio grupu Sedem svetlobnih let (Sedam svetlosnih godina) koju su činili gitarista Dušan Žiberna (kasnije u Pankrtima), Činč, Veble i pevač Andrej Trobentar, kasnije lider sastava Na lepem prijazni. Grupa je retko nastupala, ali su nekoliko godina uporno vežbali i imali sopstveni materijal, blizak onome što je Buldožer kasnije svirao. Prvi veći uspeh postigli su na festivalu BOOM 74 a njihova pesma "Krinko razkrinkaj" objavljena je na živom albumu sa te smotre. Bez nekih većih ambicija počeli su da rade sa Markom Breceljem (ex Krik) koji je u to vreme radio LP "Coctail" (RTV U 1974.). Početkom 1975. godine Brecelj je konkurisao na Opatijskom festivalu, gde je njegova pesma primIjena, ali kada je počeo da radi sa grupom, shvatio je besmislenost festivalskog pojavljivanja. Predložio je Beleu da nastupe kao duet što im je bila dobra prilika za razaranje festivalskog štimunga. Napravili su nekoliko solidnih skandala te se, naravno, nisu probili u finale. Od marta 1975. godine nastupaju pod imenom Buldožer po ideji Borisa Belea koga je inspirisalo jedno delo slovenačkog pesnika i njihovog dugogodišnjeg prijatelja Ivana Volariča Fea. Originalnu postavu grupe su pored Brecelja i Belea činili Borut Činč, Andrej Veble, Uroš Lovšin (gitara) i Štefan Jež (bubnjevi). Prvi veći nastup imaju na BOOM festivalu u Zagrebu iste godine. Tada su se za njih zainteresovali urednici iz Jugotona, ali su pregovori bili bez uspeha. Članovi grupe se odlučuju za PGP RTB jer su procenili da će njihova vrsta humora imati dobar odjek u Srbiji. U Ijubljanskom studiju Akademik avgusta iste godine počinju snimanje debi albuma "Pljuni istini u oči" koji izlazi u decembru. Serija za to vreme vrlo neobičnih kompozicija 'Yes, my baby, no", "Ljubav na prvi krevet", "Blues gnjus", "Život je feferon", kao i efektan omot u obliku novine sa njihovim otkačenim žurnalističkim radovima, učinili su da prvi tiraž plane za kratko vreme. I pored interesovanja publike, PGP RTB je odbio da ploču doštampa, jer su neke stvari na omotu i u pesmama "bile sporne". Šta je to smetalo ni danas nije razjašnjeno. Nije ih bilo u medijima, ali zato tokom cele 1976. godine prodiru u javnost živim nastupima, gradeći imidž freak grupe na tragu radova Frenka Zape (Frank Zappa). Tu sličnost su oni uvek negirali predstavljajući se kao "jedan tipičan narodno-zabavni ansambl iz Slovenije" (Eine tipische Export artikel aus Slowenien). U prvo vreme Buldožer nije bio najbolje prihvaćen ni u Sloveniji, tako da su im koncerti često otkazivani. Ipak, oni su prva slovenačka grupa koja je u Ijubljanskoj hali Tivoli održala koncert i to juna 1976. godine, pod nazivom "Povratak otkazanih". Uprkos svemu, te godine su u Zagrebu dobili nagradu Sedam sekretara SKO1-a za muzičko stvaralaštvo. Oktobra 1976. godine u Novom Sadu, opet za PGP RTB, snimaju album "Zabranjeno plakatirati" u postavi koju pored Brecelja, Belea, Činča i Lovšina čine novi danovi Vili Bertok i Tone Dimnik. Zatim kreću zamorne konsultacije sa izdavačem. Sugerisano im je da reč nirvana promene u kafana, a stavljane su im primedbe da imaju suviše pornografske tekstove. Snimci su se u toj firmi kiselili godinu dana, sve dok ih nije otkupio slovenački Helidon i objavio novembra 1977. godine. Na tom albumu kroz pesme "Helga", "Djevojčice", "Dobro jutro madamme Jovanović", potvrduju sklonost ka crnom humoru i sarkazmu. U meduvremenu, Bele odlazi u vojsku, Lovšina zamenjuju novi gitaristi Janez Zmazek i Dušan Žiberna, a tu je i novi bubnjar Dušan Vran. Ubrzo u JNA odlazi i Brecelj. Marta 1978. godine nastupaju kao predgrupa na koncertima sastava Dr Feelgood po Jugoslaviji. Septembra iste godine postavljaju osnovni koncept sledeće ploče "Izlog jeftinih slatkiša", a u isto vreme dobijaju ponudu da za film "Živi bili pa vidjeli" Milivoja Puhlovskog i Bruna Gamulina urade muziku. Kao "statisti sa posebnim zadatkom" u filmu glume koncertno izvodenje pesme "Novo vrijeme" u zagrebačkom klubu Lapi darij. Marta 1979. godine grupu napušta Marko Brecelj i kreće u samostalnu karijeru. Ovaj razlaz su mnogi protumačili kao sumrak Buldožera, ali su se prevarili. Juna meseca pridružuje im se zagrebački književnik i gitarista Davor Slamnig. Uoči filmskog festivala u Puli objavljuju maksi singl sa muzikom iz filma "Živi bili pa vidjeli" a iz novina saznaju da su dobili Zlatnu arenu. lako je u konkurenciji za Zlatnu arenu bilo i Bijelo dugme, oni su tvrdili da su vrlo skromno potplatili žiri. Zbog obaveza prema Armiji, iz grupe odlazi basista Vili Bertok, a mesto se ponovo nudi starom danu, doktoru Vebleu. Budući da je on već duže vreme radio u mariborskoj bolnici, poziv prihvata kao dobrodošlo osveženje.

Početkom 1980. godine u Ijubljanskom studiju Tivoli snimaju "Izlog jeftinih slatkiša", ploču koja im donosi prve radijski hit "Žene i muškarci", a tu su i "Okrutni bogovi Istoka", "Slovinjak punk", "Boogie za prijatelja". Prvi put ostvaruju formu trominutnih pesama uz čitavu smešu različitih žanrova. lako se kao autor nekih tekstova pojavljuje Marko Brecelj, jasno je da kičmu grupe sada čine Bele i Činč. Njih dvojica su uradili produkciju, a Bele je preuzeo ulogu vokalnog soliste. Posle drugarske saradnje sa Pankrtima, Činč septembra 1980. godine odlazi u JNA. Na koncertima povodom nove ploče, Činča zamenjuje saksofonista Lado lakša (koji se odlično snalazi i za orguljama), muzičar sa dugim jazz pedigreom. Dodatno pojačanje na nastupima bila je atraktivna crnka u čarapama sa podvezicama koja je tokom biseva gotovo sve svlačila sa sebe. U to vreme Boris Bele dobija posao urednika u Helidonu, pa organizuje otkup njihovog prvog albuma od PGP RTB-a. Reizdata, ploča opet odlično prolazi na tržištu. Da se Bele snašao u ulozi urednika, potvrduje to što je objavljivao ploče grupama kao što su Na lepem prijazni, Film, lačni Franz, Luna, Mizar, Let 3, KUD Idijoti i drugima. Davor Slamnig, ovenčan nagradom Sedam sekretara SKO1-a za zbirku pripovedaka, odlazi iz grupe, a u bend se vraća gitarista Janez Zmazek. Sa njim oktobra 1981. godine snimaju rockabilly orijentisan mini LP "Rok end roul" na kome su pored prepeva rock'n'roll standarda "Blue suede shoes" ("Plesne cipele") i njihove pesme sličnog stila. Tom pločom učinili su prvi pravi zahvat u revival u tadašnjoj jugoslovenskoj rock muzici, dodavši svom minulom radu još nekoliko ubedIjivih hitova. Na koncertima početkom 1982. godine snimili su dupli živi album "Ako ste slobodni večeras" na kome su duhovite Beleove najave i podjednako uvrnuti razgovori novinara Dražena Vrdoljaka sa posetiocima na koncertima. Medu reprezentativnim materijalom čak su četiri verzije pesme "Helga" (originalna, takozvana underground, disko, neoromantičarska i tirolska sa harmonikama i jodlovanjem), prepev pesme "Roll over Bethoven" prilagoden u "Ko jebe Buldožer", ali i blesavi duet braće Huberta i Črtomira (maskirani danovi grupe) koji urlaju "HeyJoe" i "Another Brick In The Wall" u duhu crnogorskih napeva. Na ploči se našlo i dosta njihovih pesama. Sledeći studijski album "Nevino srce" objavljuju krajem 1983. godine kumujući mu podnaslovom "Nova zbirka Ijubavnih i rodoljubivih pjesama". Na toj ploči se već osetio kreativni zamor, ali su zablistali u pesmama "Slovenija", "Mrtvaci" i "Smrt Morisona Džima" uradenoj u prepoznatljivom epskom desetercu. Po objavljivanju ploče nameravali su da naprave pauzu od godinu - dve, ali ona je potrajala punu deceniju. Bele se 1984. godine preselio u Beograd kao predstavnik Helidona, dr. Veble se posvetio medicini, Činč je otvorio studio, a Dušan Vran je tezgario po moru i Italiji. Krajem 1989. godine izašao je njihov kompilacijski CD "Nova vremena" sa pesmama iz perioda od 1975. do 1983. godine. Početkom devedesetih su povremeno vežbali, postepeno su nastajale nove pesme i rešili su da snime povratničku ploču. Kada je snimanje i miksovanje bilo skoro završeno, u studiju Tivoli je izbio požar i sve je propalo. Postupak su ponovili u Činčovom studiju i krajem 1995. godine je izašao CD "Noč". U postavi Bele, Činč, Lovšin, Vran i uz novog basistu Vena lemeršiča (dr. Veble je u meduvremenu postao šef odeljenja za nuklearnu medicinu), predstavili su se u staroj formi. Na ploči se nalazi materijal koji je nastajao tokom poslednjih pet godina a jedna od najstarijih "Vojno lice" potiče iz 1991. godine. Povratak na scenu obeležili su serijom koncerata.

Diskografija °Pljuni istini u oči" (PGP RTB 1975.) 'Zabranjeno plakatirati" (Helidon 1977.) 'Živi bili pa vidjeli" (mini LP Helidon 1979.) 'Izlog jeftinih slatkiša" (Helidon 1980.) 'Rok end roul" (mini LP Helidon 1981.) 'Ako ste slobodni večeras" (Helidon 1982. dupli živi) 'Nevino srce" (Helidon 1983.) 'Nova vremena" (Helidon 1989. kompilacija) 'Noč" (Helidon - Silver red music group 1995.)